SVETSKI VESLAČKI KUP U BEOGRAD – Prvi dan

Četverac bez kormilara Radoje Đerić, Nikola Stojić, Goran Jagar, Miljan Vuković, dvojac bez kormilara Jovan Popović, Nenad Beđik, dubl skul Miloš Vasić, Marko Marjanović i ženski dubl skul Ivana Filipović obezbedili plasman u polufinale kroz repesaž

Posle Ive Obradović, koja se plasirala u polufinale skifa direktno kroz kvalifikacije, među 12 najboljih na Svetskom kupu u Beogradu plasirale su se i preostale četiri posade srpske veslačke reprezentacije. U popodnevnom delu programa u petak, 4. maja, na Savskom jezeru (Ada Ciganlija) ispit u repesažima položili su dvojac bez kormilara Jovan Popović, Nenad Beđik, dubl skul Miloš Vasić, Marko Marjanović, četverac bez kormilara Radoje Đerić, Nikola Stojić, Goran Jagar, Miljan Vuković i ženski dubl skul Ivana Filipović.

Iva Obradović

Popović i Beđik su u repesažu izvеslali odličnu trku i sa vremenom 6:30.24 ubedljivo su trijumfovali u prvoj grupi repesaža, ispred posada Češke1, Grčke1, Grčke 2, Hrvatske 3 i Nemačke 2. U subotu će veslati u polufinalu od 13,14 časova.

– Za razliku od prve trke u kojoj smo krenuli nešto sporije odlučili smo da u repesažu počnemo oštro od početka. Već u prvih 500 metara smo se odlepili, a od polovine trke smo počeli da dodajemo gas i da uvećavamo prednost u odnosu na konkurenciju. Polako ali sigurno smo počeli da hvatamo pravi ritam, s obzirom da smo nedavno počeli da treniramo u paru. U svakom slučaju cilj nam je plasman u finale i čvrsto verujemo da možemo do toga – kazao je posle trke Jovan Popović.

Vasić i Marjanović su u repesažu za 8 stotinki pobedili Belgijance i tako se domogli polufinala koje je na programu u subotu od 13,42 časova. Bili su treći s vremenom 6:21.64, iza posada Argentine i Češke2.

– Nismo bili na visini zadatka u kvalifikacijama i odlučili smo da u repesažu odveslamo mnogo borbenije. Ta taktika nam je upalila. Uspeli smo da uđemo među prvih 12 ali nismo u potpunosti zadovoljni izdanjem prvog dana, bez obzira što smo praktično novoformirana posada. Nadam se da ćemo u polufinalu biti na mnogo višem nivou – istakao je Marko Marjanović.

Dubl Skul - Vasić i Marjanović

Radoje Đerić, Nikola Stojić, Goran Jagar i Miljan Vuković su prošli pravu golgotu u repesažu ali su na kraju ipak uspeli da osvoje treće mesto i da obezbede plasman u polufinale koje se vesla u subotu od 13.56. S vremenom 6:01.58 prošli su kroz cilj iza posada Rusije i Italije1.

– Pred samu trku u repesažu pala je odluka da ja umesto Đerića zbog moje agresivnosti sednem na mesto štrokera na kojem nisam bio oko 20-tak dana. To se osetilo prvih 700 metara. Vijugali smo na stazi, ali smo se ipak sastavili i uspeli da dođemo do polufinala. I posle prvog dana cilj je ostao isti a to je plasman u finale. To je jednostavno uslov da ova posada opstane i posle Svetskog kupa. Sutra se na mesto štrokera vraća Đerić i učinićemo sve da opravdamo poverenje, kako stručnog štaba tako i nas samih – kazao je Goran Jagar.

Poslednja se polufinala domogla Ivana Filipović. Iako je vodila gotovo celu trku repesaža na kraju je osvojila drugo mesto s vremenom 7:37.32 i zajedno sa prvoplasiranom Litvankom i trećeplasiranom Britankom našla se u polufinalu koje će se veslati u subotu od 15,27 č.

– Mogu da budem zadovoljna svojim nastupom prvog dana. Plasmanom u polufinale ispunila sam cilj, a da li ću otići i korak dalje videću sutra. Svesno sam se prištedela u prvoj trci. Posle uvodnih 500 metara sam spustila gas jer sam bila svesna da ne mogu da se nosim celim tokom trke sa Kineskinjom i Šveđankom. U repesažu prevаshodan cilj mi je bio da odveslam tehnički dobru trku. Na plasman se nisam obazirala iako je na kraju došlo mesto koje je vodilo u polufinale. I sutra u borbi za finale trudiću se da, pre svega, budem na najvišem tehničkom nivou pa šta bude – smatra Ivana Filipović.

Neizostavni član veslačke reprezentacije Srbije Goran Jagar priča o velikom gubitku koji mu je dao još veći motiv za London, prošloj i predstojećoj, olimpijskoj, sezoni, o ulogama “učenika” u dvojcu i “učitelja” u četvercu, promeni discipline, očekivanjima od Svetskog kupa u Beogradu, ljubavi prema vodi…

Goran Jagar pripada “staroj gardi” našeg veslanja. Ne po godinama, budući da 10. juna puni tek 28, već po veslačkom stažu. U ovom sportu je bez prekida od 1998, kada je Veslačkom klubu Galeb iz Zemuna napravio svoj prvi zaveslaj. Od tada pa sve do danas veslanje je ostalo njegovo glavno životno opredeljenje.

Braneći boje Galeba, a od 2005. i Partizana, osvojio je pregršt medalja na domaćoj sceni. Uporedo sa klupskom gradio je i izgradio briljantu reprezentativnu karijeru. Što u juniorskoj što u seniorskoj konkurenciji “upisao” je brojne uspehe, a u prebogatoj riznici medalja napravio je mesto i za olimpijsko odličje koje će, nada se i čvrsto veruje, popunuti već u Londonu.

“Lovac” (prezime Jagar najverovatnije vuče koren od nemačke reči jäger što znači lovac) odavno je krenuo u lov na sportski kapitalac, koji mu je izmakao u Pekingu 2008, kada je u dvojcu bez kormilara sa Nikolom Stojićem zauzeo sedmo mesto. Kako kaže, u toj poteri ne dozvoljava da ga bilo šta destabilizuje. Psihološki i fizički je maksimalno spreman da preskoči sve prepreke koje mu se nađu na tom putu.

– Praktično čim smo izvadili “vizu” za London osvojivši 11. mesto u četvercu bez kormilara na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu na Bledu okrenuli smo se Olimpijskim igrama. Iako se još ne zna ko će s kim veslati iskreno se nadam da ću izboriti svoje mesto u olimpijskom timu. U Pekingu sam debitovao na najvećoj sportskoj smotri i zaista sam bio fasciniran tim događajem. Stojić i ja smo bili maksimalno spremni, ali smo doživeli peh pošto smo zakačili bovu i na kraju smo morali da se zadovoljimo trijumfom u B finalu, odnosno sedmim mestom. Od tada se praktično oštrim za London. Maksimalno sam fokusiran na žestoke i, mogu slobodno da kažem, nikad bolje pripreme, a ne dozvoljavam ništa da me poremeti – kaže na početku Goran Jagar.

Ovaj 28-godišnji primeren i uzoran momak ističe da će u Londonu imati i motiv više. Za vreme nedavnih priprema u Izraelu preminula mu je majka Nada, koja mu je uz oca, bila najveći oslonac i podrška.

– Majčina smrt za mene predstavlja ogroman gubitak. Međutim, taj događaj kao da mi je udahnuo novu snagu za sve izazove koji me očekuju u ovoj godini. Naime, znam koliko je majka želela da osvojim olimpijsko odličje pa mi ta misao u glavi ne dozvoljava da stanem u ovom teškom trenutku već da hrabro nastavim dalje. U Londonu ću veslati i za nju – ističe Jagar.

Pripreme za sportski događaj godine su u punom jeku. “Teški” četverac – Miloš Vasić, Radoje Đerić, Goran Jagar, Miljan Vuković, koji je formiran 2010, ostao je bez odličja prošle godine ali je vađenjem olimpijske “vize” ispunio glavni cilj.

– Zadovoljan sam prethodnom sezonom. Dostigli smo špic forme na Svetskom kupu u Lucernu gde smo ušli u finale. Ipak, kao mlada i neiskusna posada nismo taj špic uspeli da održimo do Bleda. Izmakao nam je finale ali smo u B finalu uspeli da se domognemo mesta koje je vodilo direktno u London i time zadovoljimo i sebe i stručni štab. Upravo to održavanje forme na najvišem nivou je nešto na čemu najviše radimo i ako uspemo da taj segment popravimo možemo slobodno da razmišljamo ne samo o finalu u Londonu već i o mestu na postolju. “Teški” četverac je izuzetno kvalitetan i smatram da nema te posade na svetu s kojom ne možemo da se nosimo – kaže Jagar.

Pre nego što je zaveslao u teškom četvercu, Jagar se niz godina takmičio u dvojcu bez kormilara sa mnogo starijim i iskusnijim Nikolom Stojićem. Sada je on nastariji i najiskusniji u čamcu. Po njegovim rečima odlično se snašao kako u novoj disciplini, tako i u svojevrsnoj ulozi “učitelja”.

– Promena discipline u veslanju nije retka pojava i podrazumeva se da moraš brzo da se prilagodiš novim zahtevima. Ipak, mnogo je lakše kada pređeš iz manjeg u veći čamac. Naime, u četvercu je brži zaveslaj, tj. brže se odbacuješ nogama ka špicu čamca. Zbog toga je malo veći problem ako godinama veslaš u četvercu pa pređeš u dvojac, jer u četvercu vremenom postaneš brz a dvojac te tera da ideš malo sporije što se tiče samih pokreta – pojašnjava Jagar i nastavlja – Kada je reč o ulozi u samoj ekipi nije da se ništa nije promenilo. Godinama sam uz sebe imao prekaljenog Stojića i mnogo mi je značio svaki njegov savet. Pogotovo kada smo veslali u Pekingu. Bio sam fasciniran samim učešćem na Igrama, dok je njemu to bila treća olimpijada. Dobio sam mnogo korisnih saveta koji će mi značiti i u Londonu. U teškom četvercu sam, pak, ja najiskusniji i nastariji. U startu, kada je formirana ova posada, bilo je možda i normalno što su mene ovi mladi momci doživljavali kao nekog, grubo rečeno, “šefa”. Sami su od mene tražili odgovore na razna pitanja. Ipak, vremenom sam se im i ja stavio do znanja da ne želim da vodim glavnu reč i da oko svega zajedno moramo da dođemo do zaključka. Iako je po kvalifikaciji veslanje individualan sport gotovo svi ga doživljavaju kao kolektivno takmičenje. Tako je i u teškom četvercu. Nemamo šefa i svi smo podjednaki.

U mnoštvu uspeha na domaćoj i međunarodnoj sceni Jagar nijednu medalju posebno ne ističe. Kako kaže sva odličja su mu podjednako draga jer je za svako od njih uložio ogroman trud i napor. Ipak, učešće na Igrama u Pekingu ima posebno mesto u njegovom srcu:

– Tek kada odeš na olimpijske igre shvatiš veličinu tog događaja. Osvajao sam medalje na svetskim i evropskim prvenstvima, svetskim kupovima, ali tek kada sam zakoračio u Olimpijsko selo u Pekingu stekao sam utisak da sam uspeo u veslanju. Iako važi za frazu zaista smatram da je samo učestvovanje na olimpijskim igrama ogroman uspeh za svakog sportistu.

“Teški” četverac je svoj ogroman potencijal dokazao u godini osnivanja. Na Svetskom kupu na Bledu 2010. osvojio je srebrnu medalju. Pitali smo Jagara da li taj uspeh može da se ponovi na ove godine Prvom svetskom kupu koji će se od 4. do 6. maja održati u Beogradu:

– U olimpijskoj smo godini i sve što radimo je podređeno učešću u Londonu. S tim u vezi smo određen je i cilj na Svetskom kupu u Beogradu. Biće to prvo veliko takmičenje u ovoj godini i samim tim rezultat neće biti u prvom planu. Ipak, ne bi trebalo sumnjati da ćemo da pružimo i više od svog trenutnog maksimuma. Takmičiti se pred svojom publikom je dodatni motiv za svakog sportistu i svojski ćemo se truditi da ne izneverimo uvek velika očekivanja svih ljubitelja sporta i veslanja u našoj zemlji.

Goran Jagar, što je logično je s obzirom na sport kojim se bavi, veliki ljubitelj vode. Ima porodični čamac “kabinaš” i kada god mu obaveze dozvole pridruži se ocu na pecanju. Rođen je u Virovitici iz koje se preselio u Beograd 1991.

– Moji roditelji su bili vojna lica i kada su počeli sukobi u bivšoj SFRJ preselili smo se u Beograd. Čak osam godina posle toga nisam išao u Virovitcu. Ipak, posle dugo godina sam otišao i sada uglavnom, kada je pauza u septembru, svratim u Viroviticu da posetim baku, ujaka i ujnu koji i dalje žive tamo – kaže na kraju Goran Jagar i otkriva da je njegova, porodica, trenutno, jedina sa ovim prezimenom u Srbiji.